ANDEŠON, LENA

En Fajn
Britanska autorka En Fajn (Anne Fine, 1947) proslavila se knjigama za decu, iako piše i za odrasle. Osvojila je sva najprestižnija priznanja za dečju književnost na engleskom govornom području i zbog izuzetnog doprinosa stvaralaštvu za mlade dobila je plemićku titulu i orden OBE (Order of the British Empire).
En Fajn je rođena u britanskoj provinciji Lesterširu. Diplomirala je na političkim studijama na univerzitetu u Voriku. Trenutno živi u Barnard Kaslu u oblasti Daram.
U osnovnoj školi zavolela je književnost, istoriju i jezike (učila je francuski i španski), i već tada počela da piše priče. Međutim, kako sama kaže, nije joj ni padalo na pamet da će jednog dana postati književnica. Posvetila se studijama političkih nauka i istorije, a posle studija radila je različite poslove. Najpre je kratko predavala u ženskoj srednjoj školi, a potom se zaposlila u oksfordskoj ispostavi internacionalne kompanije Oksfam, koja se bavi pronalaženjem rešenja za siromaštvo i pravedniju raspodelu bogatstva. Iako je tamo radila svega dve godine, to iskustvo je ostavilo snažan uticaj na nju i, tvrdi En, donelo joj potpuno drugačiji pogled na novac i ono što se novcem može steći i postići. Sva ta različita interesovanja, poslovi i osvešćeno sagledavanje sveta, biće prisutni u delima En Fajn.
Kad se rodila njena prva ćerka, En se nenadano vratila pisanju, i to dečjoj književnosti. Naime, zima 1971. toliko je bila jaka da En zbog snežnih oluja nije mogla dovoljno često da se probije do biblioteke i uzima nove knjige. Prekipelo joj je i odlučila je da počne da piše roman. Toliko je uživala u stvaranju, da od tog trenutka nije ni prestajala da piše. Tako je En Fajn otkrila svoj pravi poziv.
Porodica Fajn, koja se ubrzo uvećala za još jednu devojčicu, često se selila zbog posla Eninog muža – živeli su Kaliforniji, Arizoni, Mičigenu i Kanadi, Godine 1981. vratili su se u Englesku, najpre u Edinburg, a zatim i u Daram, gde i danas žive u kamenoj kući kraj reke. U tom idiličnom ambijentu En Fajn napisala je većinu svojih dela. U gotovo svim njenim romanima prisutne su teme socijalne nepravde i podvojenosti, politički i porodični problemi. Ipak, kako En Fajn kaže, na prvom mestu uvek joj je zabava: u najvećoj meri piše knjige kakve bi i sama volela da čita.
Osim romana, En Fajn radi i na adaptaciji pojedinih dela za scensko izvođenje.
En Fajn je napisala više od pedeset dečjih knjiga. Njena dela prevedena su na 45 jezika i dobila veliki broj priznanja. En Fajn je četiri puta (1990, 1991, 1993. i 2004.) proglašena za najboljeg britanskog dečjeg pisca godine. Romani Buljooki (1989) i Bebe od brašna (1992) osvojili su najznačajniju nagradu za književnost na engleskom jeziku, Karnegijevu medalju. Godine 1998. nominovana je za Medalju Hans Kristijan Andersen, takozvanu Nobelovu nagradu za književnost za decu, najvažniju nagradu na svetu. En Fajn je 2010. dobila je posebnu nagradu za književnost, Good Writing.
Od dela za decu, pored Beba od brašna, izdvaja se roman Buljooki (Goggle-Eyes, 1989) za koji je dobila Gardijanovu nagradu za dečji roman godine i Karnegijevu medalju, a BBC ga je adaptirao za televiziju 1993. godine u vidu mini-serije od četiri epizode. Knjiga govori o devojčici Kiti koja misli da mrzi dečka svoje majke, što veoma ubedljivo pripoveda svojoj drugarici Helen. Sve se to dešava 1980. godine u jednoj školi u Škotskoj. Kad Helen pobegne iz učionice sva očajna, nastavnica šalje Kiti za njom, uprkos tome što njih dve nisu baš u najboljim odnosima. Kiti uskoro shvata da Helen ne voli čoveka za kojeg njena majka hoće da se uda, pa joj priča o tome kako je i njoj u početku bio odvratak Džerald, mamin dečko, ali kako se postepeno navikla na njega, uprkos njegovim stavovima protiv nuklearnog razoružanja, što je tih godina bila glavna politička tema. Buljooki  je nadimak koji Kiti daje Džeraldu, zbog načina na koji „bulji”  u njenu majku. Dok njih dve sede skrivene u ormanu školske garderobe i razgovaraju o svojim porodicama, odvija se priča jednog od najlepših romana za decu.
Roman Bilijeva nova haljina (Bill's New Frock, 1989) dobio je nagradu Smarties o kojoj odlučuju deca čitaoci. Knjiga govori o dečaku Bilu Simpsonu koji se jednog jutra budi i otkriva da je zapravo devojčica... Kad ga pošalju u školu u ružičastoj haljinici, započeće jedan od najgorih dana njegovog života. Bili je potpuno zbunjen, jer je život devojčica potpuno drugačiji od dečačkog, pa će upasti u bezbroj nevolja. Ova knjiga se širom sveta koristi u nastavi na temu osporavanja rodnih stereotipa, budući da je zabavna a pokreće važna pitanja.
Roman Dodir lale (The Tulip Touch, 1996) dobio je nagradu Whitbread, a govori o devojčici Natali koja s ocem, menadžerom hotela, i majkom koja svu svoju pažnju poklanja njenom mlađem bratu, živi u hotelu Palas. U jednom polju kukuruza Natali upoznaje tajanstvenu devojčicu Lalu koja joj uskoro postaje najbolja drugarica. Međutim, s godinama će se to prijateljstvo pretvoriti u ozbiljnu mešavinu opsesije i manipulacije. Ova knjiga istražuje pitanja morala i odgovornosti, i pokazuje koliko teško može biti da se reaguje u situacijama kada je očigledno da je dete u nevolji. Od prvog susreta sa Lalom, Natali zna da postoji nešto čudno u vezi nje. Mnogi su potpuno svesni da je život u Lalinoj kući strašan, da je nevoljena i usamljena, da je njen otac alkoholičar fizički zlostavlja, kao i njenu depresivnu majku. Međutim, niko ne čini ništa da sačuva Lalu koja je žrtva svega ovoga. Natali se trudi da objasni ljudima oko sebe da je Lala u velikoj opasnosti da bude ozbiljno povređena ili ubijena, ali i dalje niko ne reaguje. Socijalne službe u današnjem društvu predstavljene su kao nemarne ili bahate. Da je neko od nastavnika ili roditelja potražio pomoć, Lala je mogla biti sačuvana a njeni talenat, kreativnost i odlučnost mogli su biti pretvoreni u nešto dobro. Osnovno pitanje koje se Natali nameće jeste zašto odrasli ne čine ništa da pomognu njenoj drugarici kada znaju šta se dešava. Roman oslikava zloustavljanje, znake koji nagoveštavaju da dete ima problematičan život i pravu prirodu posmatrača koji su nemi svedoci zločina. Lalu su izneverili svi oko nje, i ona će kao usamljena žrtva zlostavljanja verovatno i doveka ostati zarobljena u tom svetu nasilja, kriminalnog ponašanja i bede.
Pored ovih, višestruko nagrađivanih romana, nesumnjivo najpoznatija knjiga En Fajn jeste Gospođa Dautfajer (Madame Doubtfire, 1987), po kojoj je snimljen i istoimeni film s Robinom Vilijamsom u glavnoj ulozi. Roman govori o problemima dece čiji su roditelji razvedeni. Miranda, uspešna poslovna žena, u velikoj meri ograničava vreme koje njen bivši suprug, glumac bez posla, može da provodi s njihovo troje dece. Međutim, kad Miranda odluči da zaposli dadilju, Danijel se prerušava u ženu i dobija posao. Dva najstarija deteta odmah shvataju ko je „gospođa Doutfajer”, ali najmlađe dete i Miranda nasedaju na prevaru. Danijel koristi glumački talenat i sposobnost za prerušavanje da bi provodio vreme sa svojom decom. Miranda komentariše da kuća nikada nije bila u boljem stanju. Nakon što Miranda otkrije Danilovu tajnu, i posle još jedne užasne borbe, oba roditelja priznaju greške i uspevaju da se dogovore da otac može da viđa svoju decu kad god požele.
U knjigama za odrasle En Fajn bavi se najširim dijapazonom tema. Na primer, u romanu Telling Liddy (Kako to reći Lidi, 1998) govori o problemima u odnosu između sestara, a u All Bones and Lies (Samo kosti i laži, 2001) o snalaženju s nezahvalnom starijom osobom.
U romanu Bebe od brašna odeljenje problematičnih đaka jedne engleske škole dobije školski projekat da se pune tri nedelje brinu o vrećicama brašna kao o pravim bebama. U početku, svima to deluje kao običan glupost, igra „za devojčice“ ili nešto „što nije prava nauka“. Međutim, već posle nekoliko dana, većina učenika shvata da je projekat mnogo teži nego što su očekivali. Bebu treba neprestano paziti, čuvati od kućnih ljubimaca, čistiti, voditi računa o tome da se ne pokvasi, pokisne, padne u blato ili dopadne šaka školskim mangupima, a uz sve to treba izdržati i zvocanja roditelja, učitelja, ali i potpuno nepoznatih ljudi. Neki će se tome ozbiljno posvetiti, neki se truditi da što više izbegnu odgovornost, neki će čak otkriti i priliku da naprave dobar posao tako što će čuvati tuđe bebe. Međutim, kroz kratke dnevničke beleške koje đaci moraju da pišu, vrlo brzo će se pokazati da su svi barem nešto naučili: neki su bolje razumeli šta znači odgovornost, neki jednostavno shvatili da nisu još spremni da postanu roditelji, neki osetili novo poštovanje prema vlastitim majkama i očevima... Glavni junak romana, krupni sportista Sajmon Martin, kroz projekat brige o bebi o brašna spoznaće jednu novu stranu sebe. Budući da ga je otac ostavio još kao bebu, počeće da preispituje taj njegov postupak, ali i da razume svu žrtvu koju je njegova majka podnela odgajajući ga potpuno sama. S druge strane, kroz sva ta razmišljanja, Sajmon shvata i kako se njegov otac osećao kad se on rodio i postepeno uspeva da mu oprosti.
Roman Bebe od brašna je pre svega knjiga o odrastanju, o sazrevanju jednog dečaka koji odjednom spoznaje koliko je teško brinuti se o tek rođenom detetu, ali istovremeno i koliko su bebe divna i zahvalna stvorenja. Uspevši da zavoli tu bezobličnu vreću s nacrtanim očima i kapicom, takođe će naučiti i da dodatno ceni sebe jer, iako možda u tom trenutku još nije spreman, zna da će jednog dana postati odličan roditelj.
U svim romanima En Fajn jedna od dominantnih tema je porodica, kao mesto gde se ukrštaju i ljubav i mržnja i koja pruža beskrajnu inspiraciju za pokazivanje emocija i suočavanje s najrazličitijim situacijama. Njeni junaci su najčešće ličnosti koje se bore sa raznim unutrašnjim demonima ali ipak uspevaju da održe kontrolu nad svojim životom. Pored toga, pogotovo u dečjim knjigama, često piše o mukama odrastanja, o zbunjenosti, pomešanim osećanjima i problemima na koje mladi nailaze dok polako otkrivaju svet odraslih, ali i sebe same,.
Upravo zahvaljujući univerzalnosti svojih tema, ali i strasnom zalaganju za pravednije društvo i više razumevanja za svakog pojedinca i njegove postupke, uspela je da se približi širokom krugu čitalaca.
/* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; mso-para-margin:0cm; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

 

 

Copyright 2012. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375