NESBE, JU

Ju Nesbe fotka CB
JU NESBE (Jo Nesbø) je najuspešniji norveški pisac svih vremena: njegove knjige prevedene su na pedesetak jezika i prodale su se u više od dvadeset pet miliona primeraka – a to znači da Nesbe ima pet puta više čitalaca nego što cela Norveška ima stanovnika. Njegov uspeh je utoliko veći što se zaista retko dešava da neko iz male zemlje, neko ko piše na jeziku kojim se govori samo u jednom zabačenom deliću planete, postane takva zvezda kao Nesbe. Njegovoj popularnosti sigurno su doprineli i filmovi snimljeni po njegovim knjigama, kao i brojne književne nagrade. Iako Nesbe piše kriminalističke romane – žanr na koji se obično gleda s visine i koji retko kad konkuriše za ozbiljne literarne nagrade, kritičari su prepoznali njihovu vrednost i tvrde da to nisu „obični krimići“ već složeni savremeni romani koji ispituju uzroke pojave zla u svetu i pronicljivo istražuju mračne dubine ljudske duše. Njegove knjige za decu, na prvi pogled samo maštovite, luckaste priče o smešnim stranama života, zapravo se bave i mnogim ozbiljnim i teškim stranama odrastanja. Ovaj talentovani Norvežanin predvodi popularni rok bend Di Derre, peva i piše pesme. Zbog svega toga Ju Nesbe je 2013. dobio prestižnu nagradu Per Gint (Peer Gynt), koja se svake godine dodeljuje osobi ili instituciji koja doprinosi razvoju norveškog društva i ugledu te zemlje u svetu.
Ju Nesbe je talentovan za toliko raznovrsnih stvari da je, čini se, mogao postati šta god poželi, a zaista se i oprobao na toliko različitih polja da njegova biografija više podseća na priču о sudbinu junaka nekog fantastičnog romana nego na život čoveka iz jedne od najuređenijih, najbogatijih i najmirnijih zemalja na svetu. Priča o Nesbeu počinje 1960. godine u norveškom gradiću Molde, rođenjem malog Jua. Rastao je ne odvajajući se od lopte, maštajući o tome da postane fudbaler. Taman kad su snovi počeli da mu se ostvaruju – davao je golove igrajući za Molde, prvoligaški klub iz svog grada, a svi su mu predviđali blistavu karijeru – Ju se povredio i morao je da se oprosti od fudbala. Posvetio se školi i, posle studija ekonomije na čuvenoj Norveškoj ekonomskoj školi u Bergenu, preselio se u Oslo, zaposlio se kao broker na berzi i, kažu vrlo uspešno, trgovao akcijama. Nesbe se u to vreme bavio i novinarstvom, a sa prijateljima je 1992. osnovao bend Di Derre čije su se pesme ubrzo našle na norveškim top-listama. Oženio se i dobio ćerku. Činilo se da Nesbeu polazi za rukom (i nogom) sve čega se dotakne. Sa skoro četrdeset godina, Nesbe je otkrio svoj spisateljski dar. Njegovi prvi romani o detektivu Hariju Huleu (1997–1998) odmah su osvojili publiku širom sveta i brojne nagrade, između ostalih prestižnu Glass Key Award (1998) za najbolji skandinavski kriminalistički roman. Otkad je shvatio koliko je pisanje knjiga zabavno, i koliko mu dobro ide, Nesbe se posvetio književnosti. Pored desetak romana o detektivu Hariju Huleu, napisao je još nekoliko hvaljenih kriminalističkih romana, prepoznatljivih po složenom, vešto osmišljenom zapletu, vrcavim dijalozima i oštroumnim zapažanjima o savremenom svetu. Nesbe kaže da su njegove priče često zasnovane na istinitim događajima, da pomno istražuje slučajeve, rad policije i psihologiju zločinaca, pokušavajući da odgonetne kako je moguće da u nekom mirnom, uređenom mestu, popust Osla, nastane izvitopereni um zločinca. Dobar pisac, kao i dobar detektiv, kaže Nesbe, treba ne samo da otkrije ko je zločinac, da rasvetli njegove motive, već i da se postara da se ništa slično ne dogodi ponovo . Ako razumemo svet, možda ga možemo i popraviti. Njegovi likovi detektiva, naročito popularni Hari Hule, moraju da se izbore i sa sopstvenim slabostima i mračnim porivima. Niko nije savršen, ali su granice jasne, zna se šta je nedopustivo, i zlo se uvek kažnjava. Slično je i u njegovim knjigama za decu.
Ali prvo da vam ispričamo kako je počeo da piše za decu. Jedne večeri je Nesbeova obožavana ćerka jedinica, Selma, pitala oca da li bi mogao da napiše neku knjigu za decu. Pitao ju je ima li neku ideju o čemu bi ta knjiga trebalo da bude. Rekla je da bi volela da čita priču o devojčici i dečaku i ludom profesoru. Ali dečak mora da bude manji od devojčice (Selma u to vreme nije volela krupne dečake). Nesbe je porazmislio o ćerkinoj molbi i rekao da pristaje pod jednim uslovom: u knjizi mora da se prdi! Selma je prevrnula očima – jer je ona fina devojčica i nije ljubitelj prdenja kao njen otac – ali se složila. Upozorila ga je: „Tata, samo molim te nemoj da preteraš!“ I tako je nastao Doktor Proktor.
Kada se 2007. u knjižarama pojavio Doktor Proktorov prdiprah (Doktor Proktors prompepulver) klinci su poludeli za tom knjigom u kojoj sve pršti od urnebesnih avantura, vatrometa i paljbe iz topova i ... turova, prepunoj smešnih dijaloga, fantastičnih životinja i drugarstva. Postala je najprodavanija domaća knjiga za decu svih vremena. Kritičari, učitelji i roditelji nisu se uplašili od „bezobraznog” naslova već su prepoznali Nesbeov talenat da na luckast, duhovit i istovremeno mudar način priča o stvarima koje muče savremenu decu. Majušni Bule, dete bez oca koji bi ga zaštitio, dete koje se često seli pa nema ni drugove da ga brane, veselo dočekuje maltretiranje dežurnih školskih siledžija, jer zna da se na nasilje ne sme odgovarati strahom, i da se prava snaga ne ogleda u ogromnim telima i mišićima „Idiotusa Kolosalusa“. Možda je Bule „minijatura“ po visini i širini, ali je zato džin po snalažljivosti, poštenju i hrabrosti. Lisa je toliko inteligentna i maštovita da je dobronamerna ali mediokritetska okolina ne shvata ozbiljno, pa joj ni u kući ni u školi ne veruju. Takvim osobama su potrebni neobični, nesvakidašnji prijatelji poput luckastog profesora i Buleta, da bi mogle da procvetaju i ostvare svoj potencijal. Pre ili kasnije, svako nađe svoje društvo. U svetu doktora Proktora, niko nije savršen i nikome nije lako. Ipak, zna se šta se sme a šta ne sme: za krađu i prodavanje sumnjivih supstanci deci istog trena se ide u najtamniju tamnicu. Surovost prema životinjama i ljudima se kad-tad skupo plati. A prdež, pa može da bude neprijatnog mirisa, ali je bezopasan. I smešan. A smeh je lekovit. Može se reći da je doktor Proktor stvorio novo gorivo – prdiprah industrijske snage – i tako uvećao prirodna bogatstva naše planete. A može se reći i da nas Nesbe kroz priču o genijalnom izumu doktora Proktora zapravo podseća na veliko prirodno blago – na smeh – koji može snažnije od bilo čega da nas katapultira u kosmos! Veliki pisac Nabokov jednom je primetio da između „komičkog“ i „kosmičkog“ ima samo jedno slovo razlike.
Ogromna popularnost prvog romana podstakla je Nesbea da napiše još tri nastavka: Doktor Proktorova vremeplovna kupka (Doktor Proktors tidsbadekaret, 2008) koji je proglašen za najbolju dečju knjigu 2008. godine, Doktor Proktor i smak sveta. Možda (Doktor Proktor og verdens undergang. Kanskje, 2010) i Doktor Proktor i velika pljačka (Doktor Proktor og det store gullrøveriet, 2012). Po ovom popularnom serijalu je 2014. snimljen norveški film Doktor Proktorov prdiprah.
Knjige o doktoru Proktoru zavolela su deca i detinjasti odrasli širom sveta, a književni kritičari su se utrkivali u pohvalama za ove pametne i predivno napisane knjige. Zato ovu knjigu preporučujemo svoj deci u našoj galaksiji, a naročito malim prdonautima od osam do dvanaest godina koji upravo otkrivaju da je knjiga moćan i predivan svemirski brod koji može da te odnese gde god poželiš, u susret milionima novih svetova.

 

 

Copyright 2012. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375