LINDGREN, ASTRID

astrid lindgren
ASTRID LINDGREN je najomiljenija švedska i jedna od najvećih svetskih autorki knjiga za decu, čija su dela promenila književnost za mlade. Pamtimo je po junakinji Pipi Dugoj Čarapi i po neumornoj borbi za prava dece i životinja. Jedna mala planeta dobila je ime po njoj, a delovi švedskog satelita nazvani su po njenim
junacima. Njeno mišljenje su poštovali svi i na njenu inicijativu su menjani zakoni. Nagrada „Astrid Lindgren”, jedna od najvrednijih književnih nagrada za stvaralaštvo za decu, ustanovljena je u njenu čast. Proglašena je za najpopularniju švedsku ličnost u XX veku.
    Astrid Erikson se rodila 1907. kao drugo od četvoro dece. Detinjstvo je provela na seoskom imanju u malom mestu Vimerbi, u južnoj švedskoj provinciji Smolandu, okružena brojnom porodicom, prirodom i životinjama. Zavolela je prirodu i sva živa bića, i postala strastven borac za prava životinja: na njeno zalaganje 1988. godine donet je Leks Astrid – zakon koji štiti domaće životinje od loših uslova na pretrpanim farmama. Pišući tadašnjem premijeru, Astrid je rekla „Svako prase ima pravo na srećan praseći život.” Njeni roditelji su deci davali mnogo slobode i podsticali ih da pričaju priče, maštaju i čitaju. Sećanja na srećno detinjstvo poslužila su joj kao inspiracija za knjige.
    Sa osamnaest godina, Astrid je dobila sina Larsa i preselila se u Stokholm, gde je provela ostatak života. Udala se za Sture Lindgrena, sa kojim je dobila kćer Karin. Dvadeset pet godina je radila kao urednica u izdavačkoj kući Rabén & Sjogren i doprinela tome da u Švedskoj bude objavljeno mnogo dobrih knjiga za decu. Iako je počela da piše kasno, u trideset sedmoj godini, proslavila se pišući za decu. Već njen drugi roman, „Pipi Duga čarapa” (1945), postao je svetski hit. Astrid je postala omiljena i obožavana. Dobijala je svakodnevno hrpe pisama od čitalaca i dok god je imala snage, sama je odgovarala na njih.
    Njeno mišljenje je uvažavala i vlada kad je krojila zakone. Astrid se posebno borila protiv fizičkog kažnjavanja dece. Doprinela je donošenju zakona 1979, po kojem se u Švedskoj zabranjuje fizičko nasilje nad decom i na koji su njeni zemljaci naročito ponosni. Astrid Lingren je napisala osamdeset sedam knjiga, na osnovu kojih je snimljeno osamnaest filmova. Njena najpoznatija dela su: „Pipi Duga Čarapa” (1944), „Majstor detektiv Blomkvist” (1946), „Moj sin Mio” (1954), knjige o deci iz Galamdžijske ulice – „Luckasta Lota” (1958) i „Lota pravi lom” (1961), „Karlson na krovu” (1955), „Razmo u skitnji” (1956), „Emil iz Leneberja” (1971), „Braća Lavlje Srce” (1973) i „Ronja, razbojnička kći” (1981). Nagrađena je svim najvažnijim priznanjima za književnost i humanost, među kojima su i Nemačka nagrada za omladinsku knjigu za roman „Moj sin Mio” (1956), Medalja Hansa Kristijana Andersena za „Razmus u skitnji” (1958), Zlatna medalja Švedske akademije (1971), Nagrada nemačkih knjižara za mir (1978), Zmajeva povelja – jedna od najvažnijih jugoslovenskih nagrada za književnost za decu (1985), Uneskova nagrada za književnost (1993), a za „posvećenost pravdi, nenasilju i razumevanju manjina, kao i za njenu ljubav i brigu o prirodi” dobila je počasnu nagradu The Right Livelihood Award (1994), koju nazivaju i alternativna Nobelova nagrada. Imala je devedeset četiri godine kada je umrla.

 

Copyright 2012. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375