BOB, ŽIVKOVIĆ DOBROSAV

Bob profilna Dobrosav Bob Živković (1962, Pirot), od rođenja pokazuje izuzetni antitalenat za fudbal, užasno je loš u atletici, najgori u košarci i ekstremnim sportovima. Nije bio ni za ratnika, ni za pesnika, tako da je seo i crtao. Crtao je u osnovnoj školi na časovima likovnog, ali i matematike, geografije, muzičkog. Crtao je u srednjoj dizajnerskoj školi i Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. I dalje crta.

Nedugo nakon upisa na fakultet objavljuje i prve radove. Taj period obeležavaju ilustracije u popularnim studentskim časopisima kao što su Student (1982) i Vidici (1982). Posle studija počinje njegova karijera dečjeg ilustratora. Radi za časopise posvećene deci, Tik-Tak i Zeka (1987–1998). Autor je popularnog dečjeg stripa Jajzi, koji je redovno objavljivan u okviru dečjeg časopisa Tik-Tak. Kasnije postaje redovan ilustrator u Politikonom Zabavniku, časopisu namenjenom pre svega deci osnovnog i srednjeg obrazovanja, a i dan danas je jedan od najprodavanijih magazina u Srbiji. Njegove ilustracije su se našle i na stranama časopisa Nacionalna Geografija Junior, Evropljanin, Dnevni Telegraf, NIN, Huper, Draganić, Playboy, Maxim itd.
U isto vreme aktivno radi kao ilustrator štiva iz žanrova naučne fantastike i fantazije. Njegove ilustracije se objavljuju u edicijama Znak Sagite, Almanahu naučne fantastike i fantazije Monolit kao i u magazinu Alef. Tri puta je dobio nagradu Lazar Komarčić, najveću srpsku nagradu za rad na polju naučne fantastike (1985, 1986, i 1988. godine), a 1988. godine dobija Povelju Društva za znanstvenu fantastiku Sfera (Zagreb). Tokom karijere je ilustrovao više od 50 romana i zbirki kratkih priča najpopularnijih pisaca naučne fantastike i fantazije i njegov rad često smatraju najznačajnijim faktorom u popularizaciji pojedinih autora u Srbiji. Kao ilustrator naučne fantastike, najpoznatiji je po veličanstvenom radu na Tolkinovoj trilogiji Gospodar prstenova, kao i po ilustracijama za knjige Stivena Kinga, Klajva Barkera, Rodžera Zelaznija i mnogih drugih.
Od 1989. godine posvećuje se dečjem stvaralaštvu i do sada je ilustrovao preko 100 knjiga za decu i mlade, koje su mu donele najprestižnije nagrade i priznanja za izuzetan doprinos u razvoju dečjeg stvaralaštva u Srbij. Jedini je ilustrator u Srbiji koji je pet puta dobijao Neven, nagradu za najboljeg dečjeg ilustratora, kao i tri Zlatna pera za najbolje ilustrovanu knjigu. Dobitnik je, između ostalog, nagrade za Najbolji dizajn za dečju igračku (1994), Nagrade Zaharije Orfelin (2004), Nagrade ULUPUDS-a za najbolje ilustrovanu knjigu (1996. i 2000. godine), Nagrade Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos u popularisanju književnosti za decu (2005) i dobitnik je specijalnog priznanja na Svetskom sajmu izdavača dečje literature u Bolonji.
Živković je radio u svim velikim izdavačkim kućama u Srbiji (Dečje novine, Draganić, Laguna, Prosveta, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Odiseja, Svet igračaka L, Alnari, Narodna knjiga-Alfa, Platon, Zepter), ali najvažniji i najplodniji deo njegovog rada je vezan za Kreativni centar – najvećeg izdavača knjiga za decu u zemlji i regionu. Tokom dvadeset godina rada za ovog izdavača, Bob ilustruje više od stotinu knjiga, koje su prevedene na preko 40 jezika.
Od 1992. do 1998. Bob Živković je bio umetnički direktor i glavni ilustrator u agenciji Saatchi & Saatchi u Beogradu i Sloveniji. Nakon toga nastavlja da radi u advertajzingu kao slobodni ilustrator.
Jedna od najuspešnijih reklamnih kampanji Boba Živkovića urađena je za Beogradski zoološki vrt: Kampanja Vrt dobre nade. Bob Živković je angažovan u reklamnim kampanjama UNICEF-a (Čestitke pune života), Ministarstva prosvete Republike Srbije, organizacije civilnog društva Link 011 u saradnji sa Ministarstvom za rad i zapošljavanje Republike Srbije, kao i u dečjem festivalu Radost Evrope. U toku svoje karijere učestvovao je u radu brojnih humanitarnih, vladinih i nevladnih organizacija čiji je cilj poboljšanje života mladih i pružanje pomoći deci kojoj je ona neophodna. Posebno se izdvajaju saradnja sa CRID-om (Centar za razvoj inkluzivnog društva) u kampanji za pomoć osobama sa invaliditetom Neko to od gore vidi sve (2008), kampanja Živeti uspravno (Handicap International, Echo), Kampanja za borbu protiv narkomanije i AIDS-a (Institut za zaštitu zdravlja Srbije  „Dr. Milan Jovanovic Batut”), akcija Škola po meri deteta (UNICEF), Pametna knjiga za mamu i tatu (UNICEF), Kampanja za promociju mentalnog zdravlja (CARITAS), Hoću novu školu (Centar za mlade Osijek, Hrvatska), Kampanja prikupljanja humaniterne pomoći za decu obolelu od malignih oboljenja (studentski humanitarni Fond Osmeh na Dar), Kampanja za zaštitu dece na internetu (Međunarodna mreža pomoći). Kao promoter ekološke svesti učestvovao je u kampanjama grada Beograda (Životna sredina za zaštitu vaše dece), a podržao je i kampanju za zaštitu životne sredine zajedno sa Mladim istraživačima Banja Luke (BiH).
Tokom jugoslovenskih ratova devedesetih godina, bio je istaknuti antiratni aktivista, kao jedan od ključnih članova u antiratnoj kampanji Rat ubija.
Živi u Beogradu.

 

 

PETROVIĆ, ANA

Ana Petrovic   Ana Petrović (1989, Beograd)  diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2012. godine. Godinu dana kasnije, na istom fakultetu, završila je i master studije, modul – primenjena grafika, atelje grafika i knjiga, predmet – ilustracija. Bavi se ilustrovanjem i likovnim opremanjem knjiga i drugih publikacija za decu i odrasle.
   Sarađivala je sa više izdavačkih kuća, a najviše s Odisejom, za koju je ilustrovala nekoliko popularnih knjiga (Da li ste vi žaba? i Hoću kući Jasminke Petrović; Francuska dadilja, Slušaj kako mi lupa srce; Polisena i njeno prase Bjanke Picorno; Doktor Proktorov prdiprah, Doktor Proktorova vremeplovna kada Jua Nesbea). Ostale knjige koje je ilustrovala: Šumski lavirint (Kreativni centar), Urnebesna fizika (Laguna), Moj prvi zalogaj (Finesa), Lepenko među Srbima (Klett), On the tip of your tongue (studio Anglian), Bezobrazne note i nevaljale ajkule (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”) i Bajke plene i sa scene (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin).
    Ana je radila i vrlo zapažene ilustracije za Odisejin štand na Sajmu knjiga u Beogradu 2014. i 2015. godine, kao i ilustracije za kompletan promotivni materijal projekta Nagrađivani evropski autori za decu. Često sarađuje sa nevladinom organizacijom C31 – Centar za razvoj kulture dečjih prava, radeći na propratnom vizuelnom materijalu.. Stalni je saradnik književnog festivala za decu Krokodokodil. Učesnica je različitih projekata koji promovišu stvaralaštvo za decu, više zajedničkih izložbi i autorka popularnog stripa Toni Zec.

 

ČELANOVIĆ, TIHOMIR

Tihomir

   Tihomir Čelanović (rođen 1977. godine u Beogradu, a detinjstvo je proveo u Kotoru) diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Ilustrovao je na desetine knjiga, slikovnica i udžbenika, crta stripove, bavi se animiranim filmom i muzikom –sa suprugom Martom Vlahović svira u akustičnom bendu Alhambra. 

   Njegove stripove i ilustracije objavljivali su časopisi Politikin zabavnik, Striper, Lavirint, Bager, Zvono, Patagonija, Politika, Veliko dvorište, Maxim, Grafička zavera, Strip Pressing, Strip Vilajet, Vreme, Aargh! (Češka), Nonzi (Italija). Radio je za izdavačke kuće Klett, Pčelica, Draganić, Kreativni centar, Mah, Odiseja, Medicina Nucleare (Italija), Soleil Productions (Francuska), Septième choc (Francuska), 12Bis (Francuska) i druge. Imao je nekoliko samostalnih izložbi, kao i veliki broj grupnih – u Kotoru, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Parizu i Angulemu (Francuska).

   Nagrade i priznanja: prva nagrada na Međunarodnom konkursu za ilustraciju „La città del 2000“ za kratki strip Equinox, koju dodeljuje italijanska Accademia Pictor u Torinu; nagrada „Neven”, 2007, nevladine organizacije Prijatelji dece Srbije, za ilustracije knjige Radomira Putnikovića Basne (Kreativni centar, 2007); Gran pri beogradskog Salona stripa 2010, za kratki strip Boris Bagecki – A ti kao ne znaš.

   Neki od stripova koje je Čelanović crtao nisu objavljeni na srpskom jeziku. Najznačajniji pojedinačni stripovi i albumi su Kfatoliperazus (zbirka kratkih stripova, Medicina Nucleare, 2001); strip-album Eudora: svitanjem počinje zvuk (Mah; Medicina Nucleare, 2002); album Trum et l’oeuf de Tai  (Soleil Productions, 2005), po scenariju Delfin Riu; strip-album Taxi (Septième choc, 2008), rađen po istoimenom filmu u produkciji Lika Besona; Vekovnici. 2, Pasji životi (System Comics, 2008), po scenariju Marka Stojanovića; Vekovnici. 0, Bajka i druge istine (System Comics, 2010), scenario Marko Stojanović; strip-album Le Diurne 1: Wölfel von Ulf (12Bis, 2011), po scenariju Erika Korbirana, kolorista Nikola Vitković.

 

   Za Odiseju je ilustrovao veliki broj knjiga, uglavnom romane: Majkl Lorens, Duh iz Piškilišta (2007); Džeklin Vilson, Ilustrovana mama (2008); Majkl Lorens, Ukleti klozet (2008); Majkl Lorens, Slindžac (2009); Džeklin Vilson, Tajne (2010); Majkl Lorens, Povampirena guska (2010); Robert Takarič, Šest i po najgorih muvanja od postanka sveta (2010), knjiga kratke proze; Ivona Bžezinova, Začarana učionica (2010); Majkl Lorens, Gologuzan (2010); Majkl Lorens, Vrag Miodrag (2011); Džeklin Vilson, Žurke u pidžamama (2011); Džeklin Vilson, Priča o Trejsi Biker (2012); Džeklin Vilson, Čik ako smeš: nova priča o jednoj jedinoj, neponovljivoj, nezaboravnoj Trejsi Biker (2012); Majkl Lorens, Zli mozak (2012); Ivona Bžezinova, Letovanje u praistoriji (2012); Majkl Lorens, Klempavi dvojnik (2013); Džeklin Vilson, Trejsi Biker u glavnoj ulozi (2013); Ivona Bžezinova, Vera, Nika i njihovih sedam baka (2014); Danijel Penak, Džukac Kucov (2014).

http://tihomir-celanovic.com/

 

 

KORICA, NIKOLA

Nikola Korica

   Nikola Korica (rođen 1976. u Beogradu), završio je Školu za dizajn 1995. godine i diplomirao 2000. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Još za vreme studija počeo da radi ilustracije za dečji časopis Veliko dvorište (Izdavačka kuća Draganić). Sarađivao je sa izdavačkim kućama Kreativni centar i Klett na izradi udžbenika, a najdužu i najplodniju saradnju ima sa Izdavačkom kućom Odiseja, za koju je ilustrovao dve slikovnice (Lepo ime Nikola Spomenke Krajčević i Napravi prevozna sredstva), i  brojne romane za decu: Nameštaljka Malkolma Rouza, Moja sestra živi na kaminu Anabel Pičer, Samo pravo i Serijal Internet detektivi Majkla Kolmana, Pas i njegov dečak i Kazanska zvezda Eve Ibotson. Posebno se izdvajaju ilustracije romana koji su dizajnirani poput grafičkih novela: Zagonetna kuća u šumi Lene Olmark i Kad sat otkuca trinaest Filipe Pirs.

   Bavi se i grafičkim dizajnom, a njegovi radovi prepoznatljivi su po nastojanju da u svaki bude uključena i ilustracija. Izlagao je na nekoliko grupnih izložbi, i dobitnik je 4. nagrade na konkursu za redizajn IMLEK kravice. Njegov hobi je streličarstvo.

 

 

RADIĆ MITROVIĆ, MANJA

Manja profile photo

Manja Radić Mitrović (Beograd, 1982) diplomirala je 2008. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, na smeru Grafika i knjiga. Ilustrovala je preko trideset knjiga za decu i na desetine članaka u časopisima za decu. Ilustracijom se bavi od završnih razreda Srednje škole za dizajn u Beogradu. Od 2007. godine dizajnira i proizvodi gift program pod imenom NJAMA Arts Crafts: bedževe, čestitke, magnete, zidne nalepnice, hand made krpene lutke, printove na platnu, cegere itd.
Sarađivala je sa vodećim izdavačima dečje literature u Srbiji (Odiseja, Kreativni Centar, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Nova Škola, Portalibris, Draganić) i uglednim časopisima (Veliko dvorište, Trip, Time Out Beograd).
Za Odiseju je ilustrovala tri knjige Astrid Lindgren (Pipi Duga Čarapa, Lota pravi lom, Luckasta Lota), kao i Superkoku Soku Feliksa Miterera, Napravi kroz igru Vesne Kapuran i Obuci Manju za maskenbal grupe autora. Za Kreativni centar je ilustrovala Poslušno jaje i drugi ogledi za decu Dragoslave Gunjić i Šta nam koka daje Vere Smiljanić, a za Zavod za udžbenike je uradila ilustracije za knjige Agi i Ema Igora Kolarova i Sedmo kraljevstvo Gordane Timotijević.
Od 2005. godine učestvuje na Zlatnom Peru u Beogradu i Bijenalu ilustracije u Bratislavi, kao i na raznim grupnim izložbama. Majka je dvoje dece. Živi i radi u Beogradu.

 

 

MIHAJLOVIĆ, VELJKO

Veljamihajlovic
Veljko Mihajlović rođen je 1948. u Sarajevu, a odrastao je i školovao se u Beogradu, gde je završio Fakultet likovnih umetnosti. Beogradu je posvetio svoju drugu samostalnu izložbu, održanu 1982: na grafikama je zatalasao stare beogradske fasade, podigao ih u vazduh i raskinuo njihovu vezu sa svakom prizemnom uslovljenošću. Duško Radović je tu izložbu nazvao Leti, leti Beograd, i u katalogu napisao: „Onome što voli u Beogradu, Veljko je dao nove proporcije i drugu statiku i omogućio mu da poleti. Nikoga i ništa ne možemo voleti a da mu ne dodamo bar malo sebe, svoje pristrasne podrške, da mu ne izmislimo krila”. I još: „Čedne i nežne slike Beograda na Veljkovim grafikama postaće stranice beogradskog Spomenara, uspomene na Beograd i Beograđane, dok su još umeli voleti i leteti.”

Jedanaest godina kasnije, u Etnografskom muzeju, na Studentskom trgu gde živi i čijim se vizurama nadahnjuje, Veljko Mihajlović priređuje nezaboravnu izložbu pod nazivom Senovita bića Studentskog parka. U krošnje i među korenje drveća parka upliće vilenjake i suđaje, oko stabala sastavlja vilina kola, niz stepenike pušta slapove vode da se u njima ogledaju zagonetna lica, na lukove ograda izliva bes demona... No, svakoj grafici dodata je amajlija koja štiti od zlih sila i vodi putem dobra i sreće.

Stapanje drevnog i sadašnjeg, viđenog i zamišljenog, prisutno je i na mapi grafika Beograd, nastaloj 1996, koja sadrži šest listova sa šest tadašnjih beogradskih mostova. Na tim listovima ukrštaju se prizori sa starih gravira Beograda, savremene prestoničke panorame i detalji rečnog priobalja i savske padine, što je predeo koji Veljko Mihajlović, radoznali šetač i pažljivi posmatrač, prisno poznaje.

Kako je život proveo u blizini Kalemegdana, bilo je gotovo očekivano kad je 2009, svojoj već uveliko narasloj publici, Veljko Mihajlović prikazao ciklus tempera na platnu Kalemegdan zimi. Zimu je među zavejane kalemegdanske drvorede prizvala pesma Vlade Markovića Snegovi su prekrivali grad.

Sprega sa književnim predloškom, nadahnuta zajedničkom ponesenošću Beogradom, ponavlja se godinu dana kasnije, u ciklusu grafika Krugom dvojke, kao Mihajlovićeva likovna terca fragmentima sabranim u istoimenoj knjizi Spomenke Krajčević. Par iz klupe dorćolske osnovne škole „Pero Popović Aga” oživeo je, svako na svoj način, putanju legendarne dvojke. Konstatujući da ove grafike nisu nikakva prazna apoteoza grada, već „štimung-zabeleške koje otimaju od zaborava”, Aleksandra Grubor u prikazu izložbe Krugom dvojke ocenjuje da njihov autor pogađa pravo u metu naše nostalgije, što postiže i autorka knjige psihološkim portretima putnika i građevina kao i nekom vrstom „socioloških studija poetskog tipa”.

Kada je 2012. u Etnografskom muzeju predstavljeno novo Mihajlovićevo suočavanje sa Studentskim parkom, kroz dva velika ciklusa ulja na platnu – Studentski park danju i Studentski park noću – Milovan Vitezović je imao sve razloge da u katalogu izložbe istakne da se ovim zadivljujućim opusom umetnik „odužio svom zavičajnom krajoliku”. Mada je svojim delima obeležio srpske duhovne prostore od Hilandara do Sent-Andreje, Veljko Mihajlović je, kaže Vitezović, ponajviše „prestonička pojava” koja je odavno ušla u gradske legende.

U ciklusu grafika inspirisanih Adom Ciganlijom, Veljko Mihajlović ponovo sa Spomenkom Krajčević oslikava svet jedne generacije čiji je identitet ponajviše vezan za Beograd. I ovog puta, svako se opredeljuje za neke svoje vizure, ali su atmosfera i sentiment isti. Spomenka Krajčević u knjizi Šetnje Adom nastavlja da beleži i domaštava scene viđene u prolazu, dok grafike Veljka Mihajlovića deluju kao svojevrstan kontrapunkt: stacioniran na nekoliko tačaka, on pušta da pred njim, poput reke, klize prizori Ade kojoj godišnja doba menjaju ruho. Taj ciklus je, pod nazivom Vivaldi na Adi, prikazan 2013. u novobeogradskoj galeriji Blok. Bila je to 175. samostalna izložba Veljka Mihajlovića.

Spomenka Krajčević, Beogradski spomenar Veljka Mihajlovića

 

 

MIKLINOVA, GALINA

Galina Miklinova   Galina Miklinova (Galina Miklínová), nagrađivana češka slikarka, ilustratorka i animatorka, rođena je 1970. godine u Ostravi, glavnom gradu Moravsko-šleskog regiona u istočnom delu Republike Češke. Završila je smer primenjene grafike u Srednjoj školi za primenjene umetnosti u gradiću Uhersko Hradište, a 1997. godine je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Pragu (UMPRUM). Studirala je animaciju i na Univerzitetu Humberside u Engleskoj.

   Njen diplomski film Bioskop (Biograf, 1997) osvojio je brojne domaće i strane filmske nagrade. Autorka je nekoliko kratkih animiranih filmova: Baštenske bajke (Bajky ze zahrady, 2000), Igra (Hra, 2004), NeSrećan rođendan Pete Slike (NeŠt‘astné narozeniny Péti Fotky, 2006) i Bila triput jedna princeza (Byla 3x jedna princezna, 2006). Za Češku TV je od 2003. do 2011. godine radila animiranu seriju O Kanafaseku (O Kanafáskovi), kao i razne animirane džinglove.
Pored animiranog filma, aktivno se bavi ilustracijom knjiga, pa je, između ostalog, ilustrovala i češko izdanje knjiga o Hariju Poteru. Često sarađuje s poznatim češkim pesnikom i dečjim piscem Pavelom Šrutom, a njihova knjiga Verunka i kokosov deda (Verunka a kokosový dědek, 2004) uvršćena je na počasnu listu međunarodne organizacije IBBY. Miklinova je ilustrovala višestruko nagrađivanu trilogiju Pavela Šruta o čarapokradicama, čiji je prvi deo Čarapokradice (Lichožrouti, 2008) dobio najveću češku književnu nagradu Magnesia Litera i i proglašen je za najbolji češki roman za decu u prvoj deceniji 20. veka. Prema ovom romanu Miklinova trenutno radi celovečernji 3D animirani film, čija premijera se očekuje u toku 2016. godine.

 

 

Copyright 2012. izdavačka kuća ODISEJA Dobračina 5, 11000 Beograd | tel.+381 11 26 20 521 | +381 11 33 73 960 | fax. +381 11 26 21 375